RANE DEVEDESETE
STIGLA JESEN PA SE SVEGA PRISJETIM
ONIH DANA RANIH DEVEDESETIH
OJ MLADOSTI MOJ MILA, RANO SI ME OSTAVILA
KAO CVIJET NA KAMENU, KAO SRNU RANJENU
ZA SVE VIJEKE PROKLETI SVI RATOVI
CRNI VEO NOSILI MI SVATOVI
A JA KO BEZ KRILA PTICA, VEZAN SAM UZ TA KOLICA
SESTRICA ME PREVIJA, STARA MAJKA UMIVA
LIJEPA NAŠA HRVATSKA DOMOVINO
MNOGO SUZA ZBOG TEBE SE PROLILO
KAD NEBUDE VIŠE MENE, SAČUVAJ BAR USPOMENE
ZBOG SVIH ONIH NESRETNIH, RANIH DEVEDESETIH
NEK SE NE ZABORAVE RANE DEVEDESETE
Kad se Tena udavala
Kad se Tena udavala,
od čaše se nisam mako,
žalio sam sudbu svoju,
pijan tužan ja sam plako
Udaše mi moju Tenu,
doveli i tamburaše
meni osta samo želja,
i ne ispijene čaše.
Majka viče što si bisan,
zašto konje tučeš sine
pa i drugih cura ima,
sve su lipe, sve su fine
